Nikad neću zaboraviti tu subotu. Imao sam devet godina, lijepo djetinjstvo na Grbavici, vuneni plavi šal Željezničara i kartu za revanš utakmicu s Partizanom.
Nikad neću zaboraviti tu subotu. Otac je ušao u sobu u osam ujutro i rekao da se obučem. Idemo kod amidže, rekao je. Majka je trpala stvari u torbu i plakala. Pitao sam je zašto plače. Otac je nervozno galamio i vikao nešto na brata. Ne idem nigdje bez šala, rekao sam ja. Kakav šal, vikao je otac. Jebo te šal, rekao je brat. Brat mi je išao na živce. Navijao je za Partizan. Mislim, Željo je bio njegov klub, ali navijao je i za Partizan. Nikad mi nije bilo jasno kako neko može navijati za dva kluba. Mi smo u familiji oduvijek svi bili Željo.
slobodni strijelac 